Sud­ski sa­vjet Cr­ne Go­re sko­ro go­di­nu i po ne­za­ko­ni­to je bi­rao su­di­je, po­ka­zao je iz­vje­štaj ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja Ak­ci­je za ljud­ska pra­va (HRA) i Cen­tra za mo­ni­to­ring i is­tra­ži­va­nje (CE­MI). Ove dvi­je or­ga­ni­za­ci­je iz­ra­di­le su iz­vje­štaj o pri­mje­ni stra­te­gi­je re­for­me pra­vo­su­đa, ko­ji je po­ka­zao da su su­di­je ko­je su iza­bra­ne na osno­vu rang-li­ste, što za­kon iz­ri­či­to pro­pi­su­je, pra­va ret­kost u cr­no­gor­skim su­do­vi­ma.
Na­i­me, ka­ko na­po­mi­nju u iz­vje­šta­ju, Za­kon o Sud­skom sa­vje­tu i su­di­ja­ma iz mar­ta 2015. uveo je iz­ri­či­tu oba­ve­zu za Sud­ski sa­vjet da se pri­dr­ža­va rang-li­ste pri­li­kom iz­bo­ra za kan­di­da­ta za su­di­je. Ipak, taj za­kon je po­čeo da se pri­mje­nju­je tek u dru­goj po­lo­vi­ni 2016. go­di­ne, a Sud­ski sa­vjet je do ta­da na­sta­vio da bi­ra su­di­je su­prot­no rang-li­sti for­mi­ra­noj na osno­vu uspje­ha.
To­kom 2015. go­di­ne Sa­vjet je iza­brao 66 su­di­ja u osnov­nim su­do­vi­ma i su­do­vi­ma za pre­kr­ša­je, od ko­jih čak 23 njih, od­no­sno 33 od­sto, ni­je­su bi­li pr­vo­ran­gi­ra­ni na li­sti kan­di­da­ta for­mi­ra­noj pre­ma uspje­hu, pri če­mu u od­lu­ka­ma ni­je bi­lo obra­zlo­že­nja za od­stu­pa­nje od rang-li­ste.
– Dru­gim ri­je­či­ma, sva­ki tre­ći su­di­ja je 2015. go­di­ne iza­bran su­prot­no ci­lju re­for­me i za­htje­vu Evrop­ske uni­je da iz­bor su­di­ja bu­de tran­spa­ren­tan i za­sno­van is­klju­či­vo na za­slu­ga­ma, bez po­li­tič­kog uti­ca­ja – na­gla­si­li su u iz­vje­šta­ju.
To­kom 2015. go­di­ne iza­bra­no je ukup­no 19 su­di­ja osnov­nih su­do­va. Naj­vi­še njih, čak 11, su­dij­sku to­gu obu­klo je u sud­ni­ci pod­go­rič­kog Osnov­nog su­da. Osim to­ga, u Her­ceg No­vom je iza­bra­no tro­je su­di­ja, u Ko­to­ru dvo­je, a u Nik­ši­ću, Ba­ru i Pla­vu po je­dan. Po­čet­kom pro­šle go­di­ne iza­bra­no je još dvo­je njih. Ta­ko, od 21 iza­bra­nog su­di­je u na­ve­de­nom pe­ri­o­du, sa­mo pet njih ime­no­va­no je u skla­du sa rang-li­stom, što zna­či, tek sva­ki če­tvr­ti.
Naj­dra­stič­ni­ja od­stu­pa­nja od rang-li­ste, ka­ko je po­ka­za­lo to is­tra­ži­va­nje, bi­lo je pri­li­kom iz­bo­ra su­di­ja Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci. Od 13 su­di­ja, ko­li­ko ih je iza­bra­no, ni­jed­nom ni­je iza­bran pr­vi kan­di­dat sa rang-li­ste. Sa­mo jed­nom, ka­ko je na­ve­de­no u iz­vje­šta­ju, iza­bra­na je dru­go­ran­gi­ra­ni kan­di­dat, a ne­ki od iza­bra­nih su­di­ja bi­li su čak osam­na­e­sti i de­vet­na­e­sti.
– Po­seb­no su ošte­će­ni kan­di­da­ti ko­ji su kon­ku­ri­sa­li vi­še pu­ta, a ko­je je Sud­ski sa­vjet upor­no i bez obra­zlo­že­nja od­bi­jao da iza­be­re isto­vre­me­no se od­lu­ču­ju­ći za lo­ši­je ran­gi­ra­ne kan­di­da­te – na­po­mi­nju iz ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja HRA i CE­MI.
Zbog ne­u­jed­na­če­nog ocje­nji­va­nja kan­di­da­ta pod­ni­je­te su dvi­je pri­tu­žbe, ali je Uprav­ni sud u svo­jim od­lu­ka­ma za­stu­pao sta­no­vi­šte da je ocje­nji­va­nje u do­me­nu dis­kre­ci­o­nog pra­va Sud­skog sa­vje­ta. Osim to­ga, i Sa­vjet je u od­lu­ka­ma is­ti­cao da o iz­bo­ru od­lu­ču­je ve­ći­nom gla­so­va, u skla­du s ovla­šće­njem ko­je mu da­je Ustav Cr­ne Go­re.
– Ova­kva prak­sa Sa­vje­ta raz­log je za gu­bi­tak po­vje­re­nja u nje­gov ne­pri­stra­san rad, a ne do­pri­no­si ni ukup­nom po­vje­re­nju u ne­za­vi­snost su­di­ja u Cr­noj Go­ri. Prak­sa ne­tran­spa­rent­nog iz­bo­ra su­di­ja oprav­da­va sum­nju u po­sto­ja­nje kli­jen­te­li­stič­kih od­no­sa u sud­stvu, ko­ji do­vo­de do to­ga da se od su­di­ja mo­že oče­ki­va­ti da vra­te uslu­gu oni­ma ko­ji su im „uči­ni­li” da bu­du iza­bra­ni – upo­zo­ra­va­ju u iz­vje­šta­ju.
Ka­ko je na­ve­de­no, pri­mjer iz­bo­ra pred­sjed­ni­ka Ustav­nog su­da naj­bo­lje po­ka­zu­je za­što rad Sud­skog sa­vje­ta uop­šte ni­je uli­vao po­vje­re­nje. Na­i­me, na kon­kur­su za iz­bor pred­sjed­ni­ka Uprav­nog su­da u mar­tu 2015. go­di­ne naj­bo­lje ran­gi­ra­na bi­la je vi­še­go­di­šnja po­moć­ni­ca mi­ni­stra prav­de u Vla­di Cr­ne Go­re, ko­ja pret­hod­no ni­je bi­la su­di­ja. Zbog to­ga, pre­ma pro­pi­sa­nim kri­te­ri­ju­mi­ma za iz­bor pred­sjed­ni­ka su­da, ko­ji su pod­ra­zu­mi­je­va­li re­zul­ta­te ra­da su­di­je, ona ni­ka­ko ni­je mo­gla osvo­ji­ti vi­še bo­do­va od su­di­ja ko­ji su kon­ku­ri­sa­li za istu funk­ci­ju.M.V.P.


Ne­sa­vje­sno po­stu­pa­nje

Osim iz­bo­ra su­di­ja mi­mo rang-li­sti, Sud­ski sa­vjet je, ka­ko je po­ka­za­lo is­tra­ži­va­nje, is­po­ljio ne­u­jed­na­čen pri­stup pri­li­kom in­ter­vju­i­sa­nja kan­di­da­ta, jer ni­je­su bi­la po­sta­vlje­na ista pi­ta­nja svim kan­di­da­ti­ma, ka­ko je pro­pi­sa­no po­slov­ni­kom Sud­skog sa­vje­ta. Iako su po­sto­ja­le broj­ne pre­po­ru­ke, Sa­vjet je vi­še go­di­na od­bi­jao da objek­ti­vi­zu­je rad i ujed­na­či pri­mje­nu kri­te­ri­ju­ma ta­ko što bi usvo­jio in­di­ka­to­re za ocje­nji­va­nje kan­di­da­ta za su­di­je.
– In­si­sti­ra­nje na pra­vu da se kan­di­da­ti bi­ra­ju taj­nim gla­sa­njem, upr­kos uspje­hu ko­ji je od­ra­ža­va­la bo­dov­na li­sta, do­pri­ni­je­lo je uti­sku o Sud­skom sa­vje­tu kao po­li­tič­kom ti­je­lu ko­je ni­je u sta­nju da obez­bi­je­di ne­pri­stra­snost i sa­mo­stal­nost su­di­ja. Ova­kvo ne­sa­vje­sno po­stu­pa­nje je omo­gu­ćio za­kon ko­ji ni­je pro­pi­sao uslo­ve za uspje­šnu de­po­li­ti­za­ci­ju Sud­skog sa­vje­ta, či­me ni­je obez­bi­je­đen ni ka­pa­ci­tet za neo­p­hod­nu re­for­mu – pi­še u iz­vje­šta­ju.